Partizanovo “zatišje pred buru”- ko su potencijalna NBA pojačanja?

Prelazni rok još uvek je u punom jeku, timovi širom Evrope užurbano kroje svoje timove pred početak sledeće takmičarske košarkaške sezone, a čini se da za njima par koraka kasni aktuelni šampion ABA lige, beogradski Partizan. Razlog za to svakako je naprasni nedolazak Nikole Mirotića i pored toga što je praktično sve bilo dogovoreno i samo se čekao Mirotićev paraf na ugovor koji bi ga vezao za Parni valjak na više godina.

Mirotićevom odričnom odgovorom nisu se nadali u Partizanu, pa i pored najava generalnog menadžera Zorana Savića da propali transfer Mirotića ne remeti zamisli struke oko popunjavanja rostera, čini se da crno-beli moraju u hodu da menjaju čitavu strategiju prelaznog roka i da se zbog toga na nova pojačanja čeka poprilično dugo-od prve polovine jula meseca. Zamisao sportskog sektora, kako je rečeno, jeste da tim pojača još 3 igrača, na pozicijama 1, 4 i 5, a ono što je zanimljivo jeste to da će se ovoga puta gledati igrači koji su ostali bez ugovora u NBA ligi.

Generalno gledajući, ovakav pristup Parizana je “nužno zlo” u ovom trenutku, jer na evropskom tržištu trenutno deluje da nema dovoljno dobrih slobodnih igrača koji mogu na adekvatan način da nadomeste odlaske Dantea Eksuma i Matijasa Lesora, dva vrlo važna igrača Partizana iz prošle sezone. Samim tim, kada u obzir uzmemo prethodnu činjenicu, zaokret koji crno-beli prave i nije toliko čudan, već je više neophodan u koliko je cilj dovesti kvalitetnija imena. NBA liga ih svakako ima, te će se ovaj tekst baviti nešto detaljnije o igračima koji su trenutno slobodni agenti bez kluba u NBA ligi na pozicijama koje Partizanu “gore”.

Sa druge strane medalje, kamen spoticanja tokom pregovora sa igračima iz NBA lige najverovatnije nije toliko ni novac koliko njihova primarna želja da ostanu u Americi pošto-poto, bez obzira na tip ugovora koji bi im se nudio. NBA liga je poprilično fleksibilna kada se radi o rokovima do kada timovi mogu da finalizuju svoj roster, pa tako i slobodni agenti imaju taj luksuz da osluškuju ponude i ne žure sa donošenjem odluke o dolasku u Evropu.

Tu su i drugi razlozi za takvo odugovlačenje. Jedan od glavnih je taj da NBA liga američkim košarkašima predstavlja krovnu organizaciju sporta kojim se bave i domaći je produkt, kojeg kada okuse, nisu voljni da ga se odreknu tek tako lako. Prosto rečeno, lakše je igrati u domovini, nego u nekoj evropskoj zemlji 7000 milja daleko od rodne Amerike (izuzetak su internacionalni igrači). Takođe, odlazak iz Evrope bi za mnoge značio i odustajanje od NBA sna, jer su retki primeri igrača koji su nakon odlaska u Evropu uspeli da nadju svoj put nazad ka NBA ligi (slučaj Eksum redak izuzetak).

Dodajmo na to i ego i sujetu igrača. U NBA krugovima i kulturi odlazak u Evropu može se protumačiti kao znak da je igračevo vreme prošlo i da je nedovoljno dobar, iako se sa time niti jedan košarkaški fan iz Evrope ne bi složio. Ipak, nekada je zaista teško objasniti benefite igranja u Evropi američkim igračima obzirom da oni mahom nisu upoznati sa košarkom na Starom kontinentu, i sa takmičenjima kao što je Evroliga.

Poslednji primeri Kembe Vokera, braće Hernangomez, Raula Neta, Frenka Džeksona, Majka Skota, Vilija Koli Stajna i Lengstona Geloveja dobar su znak da sve više NBA igrača blagonaklono gleda ka Evropi kao košarkaškom utočištu. Dakle, uz malo strpljenja i veštog pregovaranja, nije sasvim nemoguće da crno-beli uspeju da dovedu kapitalna pojačanja na gorućim pozicijama pravo iz Amerike.

FOTO: FIBA

Vredi napomenuti da autor ovog teksta ne raspolaže nikakvim insajderskim informacijama, niti ima ideju ko je zapravo u užem krugu struke crno-belih da pojača tim. Svrha ovog teksta isključivo je da edukuje i informiše čitaoce o kojim se NBA igračima radi kada se spominje Partizanov pohod na NBA pojačanja.

Pozicija 1

Goran Dragić (37), 194cm

Naizgled prvi favorit većine navijača Partizana za poziciju plejmejkera, slovenački reprezentativac za sada, još uvek ne razmišlja o povratku u Evropu. Primarna ideja mu je da se vrati u redove Majami Hita gde je proveo 6 godina svoje prebogate NBA karijere, nakon čega bi najverovatnije i završio karijeru. Majami je pak trenutno fokusiran na trejd po kojem bi u svoje redove doveli Demijana Lilarda iz Portlanda, te dolazak Dragića nije među prioritetima ekipe sa Floride.

FOTO: FIBA

O kvalitetima Gorana Dragića ne treba trošiti puno reči. Radi se o igraču koga domaća publika poznaje vrlo dobro. Dželat reprezentacije Srbije bio je u finalu Evropskog prvenstva 2017. godine, a da godine još uvek nisu problem dokazao je i minuli Evrobasket prošle jeseni, gde je vremešni Dragić takođe bio sasvim pristojan.

Košarkaški gledano, odlikuje ga sjajan, ubitačan napadački instinkt. Odličan je šuter za 3 poena kroz karijeru, što iz mesta što iz driblinga, a ništa slabiji nije u prodor igri, bilo da se radi o pik-en-rol igri ili igri 1 na 1. Solidno se snalazi u kreiranju za druge, iako je primarno kroz karijeru bio više profilisan kao skorer, što u reprezentaciji što u timovima u kojima je igrao. Odbrana je na nešto nižem nivou, zbog nedostatka adekvatnog sajza za kontakt igru, ali i zbog godina koje su učinile da Dragić izgubi na brzini nogu. Ipak, daleko od toga da je popularni Dragon slaba karika u defanzivi, jer mu izvanredan košarkaški IQ i pozamašno iskustvo omogućavaju da predupredi namere protivnika.

Prošlu sezonu proveo je delom u Čikagu, delom u Milvokiju, i u oba tima imao je značajno manju ulogu i minutažu nego prethodnih godina, mahom zbog povreda ali i broja godina u ličnoj karti. Činjenica je da biologija polako čini svoje i u slučaju Gorana Dragića, ali nema sumnje da bi bio itekako kadar da na evroligaškom nivou pruži mnogo toga i da, po uzoru na popularni Netfliksov dokumentarac o Majklu Džordanu, uradi “Poslednji Ples” svoje bogate karijere u Beogradu pred zasluženi odlazak u penziju.

Kendrik Nan (28), 188cm

Ime koje je takođe vrlo popularno među navijačima Partizana, ali i Olimpijakosa jeste Kendrik Nan. Nan se ovog leta dosta povezivao sa evropskim klubovima, prvo sa Panatinaikosom, a nakon toga i sa Olimpijakosom, što je i sam kategorično negirao. Ipak, ako se vodimo onom starom izrekom “gde ima dima, ima i vatre”, nije sasvim nemoguće da Nan ne razmišlja o dolasku u Evropu, obzirom da vreme curi, a NBA ponuda deluje da nema na vidiku.

Karijera Kendrika Nana jako je zanimljiva. Igrao je na univerzitetima Ilinois i Ouklend, i nije bio izabran na draftu 2018. godine. Ipak, Nan se nije dao obeshrabriti, te je svoju šansu u NBA ligi tražio preko G lige, u redovima Santa Kruz Voriorsa. Tu je briljirao košgeterski pre svega, i tako zapao za oko generalnom menadžeru Majami Hita, Petu Rajliju.

Nan potpisuje ruki ugovor sa Majamijem, i tokom svoje prve sezone postaje pravi hit NBA lige. Praktično niko od Nana, igrača koji nije bio ni draftovan i koji dolazi iz G lige, nije očekivao da ima bilo kakvu rolu u timu sa šampionskim ambicijama, kakav je bio Majami. Međutim, Nan je iz noći u noć beležio partije vredne pomena, punio novinske stupce fenomenalnim potezima, neretko postizavši i preko 25 poena.

VIDEO: youtube/Mickey Mickeal

U dobrom delu sezone, sve do plej ofa i samog finala sa Los Anđeles Lejkersima, Nan je iz startne petorke istisnuo NBA veterana i miljenika navijača, gore pomenutog Gorana Dragića, što se legendarnom Slovencu nije naročito dopalo. Sama ova činjenica je dovoljna da se objasni kakvu sezonu je igrao Nan, a nagrada je stigla u vidu poziva u Rising star tim na NBA Ol star utakmici 2020.godine. Nan je takođe sezonu završio kao drugi u glasanju za rukija godine, odmah iza superzvezde Memfisa, Dža Morenta.

Druga godina protekla je u sličnom duhu, ali se Majami nakon poraza u prvoj rundi plejofa od Milvokija sa čak 4-0 odlučuje na promene u planovima, u kojima nije bilo Kendrika Nana.

Nan potom potpisuje za Los Anđeles Lejkerse na dve godine, gde prvu sezonu u potpunosti propušta zbog nezgodne upale kostiju kolena. U sezoni za nama se vratio na teren, i u limitiranoj ulozi u Lejkersima na momente pružao dobre partije. Potom je trejdovan u Vašington u trejdu koji je poslao Japanca Ruia Hačimuru u Lejkerse, gde u franšizi u ribild fazi, prepunoj mladih igrača, nije uspeo da dobije nešto veću ulogu od one u Los Anđelesu.

Kada govorimo o igri Kendrika Nana, najprostije ćemo je opisati time što ćemo reći da je Nan primarno plejmejker skorer. Njegovih 15 poena u proseku u prve dve sezone u Majamiju, kao i ne tako loših 7 poena prošle godine kada se uzme u obzir da je minutaža u Lejkersima i Vizardsima bila tek ispod 15 minuta prosečno. Radi se o ubojitom strelcu na NBA nivou, sa dobrim šutem za dva i za 3, kao i eksplozivnim prodorom i solidnim fizikalijama kojima nadomešće po koji centimetar koji mu nedostaje.

Sposoban je da kreira sam za sebe što iz igre jedan na jedan u izolaciji, što iz igre dva na dva, i deluje da podjednako koristi i prodor i šut. Kao kreator se snalazi nešto slabije, i u tom segmentu igre bi mogao da napreduje, jer 3 asistencije u godinama u Majamiju, gde je igrao preko 27 minuta u proseku i to mahom na poziciji plejmejkera, nije naročito impresivan broj.

Ono što upada u oči je intenzitet sa kojim Nan igra. Borbenog je duha, umnogome zbog činjenice da nije bio izabran na draftu, te zato svaki posed tretira kao da je od najveće važnosti i igra ga punom snagom. Ta borbenost i energičnost mu dosta pomažu i u fazi odbrane, gde se snalazi slabije u odnosu na napad, ali na evroligaškom nivou bi to bilo dosta pristojno.

Partizan bi sa Nanom u timu dobio još jednog skorera u ekipi, sposobnog da zatrpa koš protivnika svake večeri. Nema sumnje da je napadački gledano, a i u pogledu starosne dobi i suvog kvaliteta, Nan verovatno najbolja opcija za crno-bele. Ipak, dosta prostora za napredak postoji u igri Kendrika Nana, pre svega u pregledu igre, dodavanjima i kreiranju za druge, a čini se da nema boljeg trenera za razvoj tih veština od Željka Obradovića, koji je i sam bio plejmejker.

Na kraju, ostaje nam da vidimo da li će Nan izboriti NBA ugovor do kraja meseca, jer je pomalo teško zamisliti da igrač koji je 2021. godine u NBA plejofu postigao 31 poen dve godine kasnije nema klub na američkom tlu.

Džon Vol (32), 193cm

Da je neko javno rekao davne 2010. godine da će se ime Džona Vola naći na listi igrača koji potencijalno mogu biti meta klubovima iz Evrope, obzirom da nema ugovor u NBA ligi, bio bi proglašen ludim. Ipak, Džon Vol je možda najbolji primer koliko je košarkaška karijera nepredvidiva i na neki način surova, jer se za čas sklizne sa zvezda do margina NBA lige.

Šta tek reći o karijeri Džona Vola…Prvi pik drafta 2010. godine, petostruki Ol Star igrač, najbolji ruki godine, pobednik takmičenja u zakucavanju na Ol Star utakmici, član treće najbolje petorke lige, proseci poena između 16 i 20, a asistencija između 8 i 10 tokom godina provedenih u Vašingtonu-sve ovo samo po sebi govori više nego bio šta drugo.

VIDEO: youtube/Sport Productions

Međutim, povrede su prosto unakazile karijeru Džona Vola. Bilo je nekih sitnijih tokom prve tri sezone u Vašingtonu, ali od sezone 2017-2018 kreće totalni karambol što se tiče zdravstvenog stanja Volovog tela. Stradali su redom skočni zglob, koleno, Ahilova tetiva (udaljila ga sa terena skoro čitavu sezonu 2018/2019) i stopalo (prelom usled saplitanja u sopstvenom domu, neverovatan maler koji ga je u kombinaciji sa saniranjem povrede Ahilove tetive od terena odvojio čitavu sezonu 2019/2020, tokom koje i biva trejdovan u Hjuston).

Potom sledi odstranjivanje iz tima u Hjustonu i sedenje na tribinama čitavu sezonu usled nesuglasica sa upravom Roketsa oko trejda i njegove budućnosti u ekipi koja je prolazila kroz ribild. Nakon toga usledio je i čitav niz tragičnih događaja na ličnom planu u vidu gubitaka bliskih ljudi, što zbog bolesti što zbog problema sa zakonom, gurajući Vola u depresiju. O ovome je i sam progovorio u emotivnom intervjuu 2022. godine za magazin Players’ Tribune, koji zaista vredi pročitati.

Ipak, Vol se konačno vratio na parket minule sezone, i za Kliperse odigrao pristojno u ulozi rezervnog plejmejkera i sekundarne opcije sa klupe. Utisak je bio ohrabrujući, još uvek ima košarke u njemu, što je na kraju krajeva, nakon tužne životne priče opisane u pomenutom intervjuu, pravo ohrabrenje za Vola.

“Nova” verzija Vola od prošle godine razlikuje se dosta od nekih ranijih njegovih izdanja. Svestan da atletski više nije onoliko dominantan kao pre, Vol je svoju igru adaptirao na svoje trenutno stanje. Sada se pre svega fokusira na razigravanje saigrača i organizaciju i vođenje napada. Sjajno vidi teren, što ga krasi cele karijere, i nesebično upošljava saigrače što u tranziciji, što u pik en rolu.

Što se igre u napadu tiče, Vol se pre svega oslanja na poludistancu, kao i na prodore u slučaju kada uoči prazan prostor. I dalje je vrsan finišer, i njegovi završeci oko obruča jako su raznoliki. Sposoban je da iskreira sebi šut za dva, ili prodor do koša, ali ne forsira kao nekada dok je bio prva zvezda Vašingtona. Šut za 3 poena nešto je slabiji u odnosu na standarde NBA lige-tek na 30 %.

U fazi odbrane Vol je pristojan. Iako je izgubio korak što se atleticizma tiče, i dalje ima sjajan osećaj za ukradenu loptu, i zna da bude agresivan na bol hendleru protivničke ekipe. Ipak, sve prethodne tvrdnje su na limitiranom uzorku, jer Vol nije odigrao ni 50% utakmica prošle sezone, zbog sitnijih povreda i trejda u Hjuston, koji ga otpušta u martu mesecu.

Koliko god na papiru Vol bio fenomenalna i zvučna opcija ne samo za Partizan, već i za bilo koji tim u Evropu, radi se o vrlo riskantnom potezu. Volove povrede ostavile su traga na njemu i njegovoj igri, i pad je više nego očigledan. I pored toga, jasno je da i ovakav Džon Vol može biti izuzetno dobar igrač na nivou Evrolige, ali veliki znak pitanja stoji oko njegovog zdravstvenog stanja i mogućnosti da odigra čitavu sezonu (nije to uspeo još od sezone 2016-2017), obzirom da su i evropske sezone sada ništa kraće po broju utakmica nego regularna sezona NBA lige, gde Vol u zadnjih 6 godina igra na manje od polovine mečeva u proseku .

Još jedan faktor je motivacija Džona Vola. Nije poznato koliko volje i želje postoji kod Vola da ozbiljno prihvati potencijalni angažman u Evropi, obzirom da se nalazi na zalasku karijere i da je finansijski više nego obezbeđen. Nedavno je i sam žustro negirao natpise u evropskim medijima u kojima se spominjala Olimpija Milano kao njegov sledeći klub, a da li će svoj stav menjati, ostaje nam da pratimo.

Teo Maledon (22), 192cm

Partizan je kroz svoju istoriju imao puno pogodaka kada se radi o francuskim košarkašima. Tokom ere Duška Vujoševića prodefilovali su Leo Vesterman, Žofri Lovernj i Boris Dalo, nešto kasnije u eri Andree Trinkijerija i Nenada Čanka u klubu je bio Banđa Si, a najsvežiji u sećanjima navijača svakako je Matijas Lesor, koji je nedavno postao član Panatinaikosa nakon sezone karijere u crno-belom dresu. Ta tradicija vezana za harmoniju Francuza i Partizana mogla bi da se ponovi već sledeće sezone, a uslov za tako nešto je “samo” dolazak Tea Maledona, mladog francuskog plejmejkera, u Partizan.

Maledon je ponikao u čuvenoj francuskoj košarkaškoj akademiji INSEP, da bi se kao šesnaestogodišnjak priključio pogonu Asvela, i za lionski klub nastupao između 2017. i 2020. godine, prvo kao junior, a zatim i kao prvotimac.

Upravo je to evropsko iskustvo iz Francuske, u vidu igranja francuske lige, kao i oba evropska takmičenja (Evrolige i Evrokupa) sa Asvelom, pored mladosti, možda i najjači adut Maledona za uži izbor u audiciji za Partizanovog novog plejmejkera. Primera radi, na nivou Evrolige kao tinejdžer beležio je 7.4 poena i 3.1 asistenciju, uz 45.6 % šuta iz igre i 36.7 % šuta za 3, za 17 minuta na parketu, što nije loš učinak za tako mladog igrača na najvišem evropskom nivou.

FOTO: FIBA

Maledon se, kao mladi prospekt, seli u NBA i tamo provodi tri godine. Prve dve godine nastupao je za Oklahomu, koja je tek otpočela fazu ribildinga, pa je odmah dobio šansu kao starter uz značajnu minutažu. Tu beleži solidnih 10.1 poen, uz 3.5 asistencije i 3.1 skok po utakmici, ali uz dosta loše procente šuta iz igre-svega 36%. Važno je napomenuti da je od 65 odigranih utakmica te sezone, čak 49 počeo kao starter, i dobio čak 27 minuta prosečno po utakmici.

Međutim, Oklahoma već sledeće godine draftuje konkurenciju Maledonu u vidu Australijanca Džoša Gidija, i Maledonova uloga drastično se smanjila, a samim tim i statistički učinak. Posebno pada u oči, osim pada u minutima, i pad procenta šuta za 3 poena na ispod 30%. Oklahoma je Maledona tokom sezone slala na kaljenje u njenu filijalu u G ligi, Oklahomu Siti Blu, gde je Maledon bio više nego solidan, ali svakako je bilo jasno da je njegov status u Oklahomi usled dolaska Gidija žestoko uzdrman.

Na početku prošle sezone bio je trejdovan zajedno sa grupom saigrača iz Oklahome u Hjuston, odakle biva otpušten. Međutim, Šarlot Hornetsi su ga brzo potpisali na dvosmerni ugovor, gde je takođe povremeno nastupao i za njihovu filijalu u G ligi, Grinsboro Svarm.

I dok je u G ligi bio jako dobar, Maledon je nešto više prostora u Hornetsima dobio tek pri kraju sezone, kada je postalo jasno da Šarlot, ophrvan povredama, nema teoretske šanse da se domogne plej ofa. U toj nešto većoj ulozi Maledon se fino snašao, demonstrirajući kvalitete koji ga krase i koji su ga doveli u NBA ligu.

Pre svega, Maledon je tradicionalni plejmejker, koji organizuje igru i kreira za druge. Solidno vidi teren i bez problema će uposliti slobodne saigrače, ali su ga godine u NBA ligi naterale i da sve češće gleda ka košu i razvije prodor igru. Daleko najbolje se snalazi u tranziciji, gde u nešto bržoj igri uspeva da se iskaže mnogo više nego u pozicionom napadu, barem što se tiče NBA nivoa.

Šut je kroz karijeru dosta nekonstantan. U Asvelu je bio solidan, nije bio loš ni u Oklahomi tokom prve godine, kao ni pri kraju sezone u Šarlotu usled pomenute veće uloge koje je dobio kada je tim digao ruke od sezone. Tokom druge sezone u Oklahomi, pak, šut je bio zaista loš, što je umnogome odredilo njegovu sudbinu u timu iz Oklahome.

U odbrani može bolje, barem što se tiče fokusa i čitanja igre. Na evroligaškom nivou, u tinejdžerskim danima, to je izgledalo dosta bolje, što je dodatan argument u prilog činjenice da se Maledon ipak bolje snalazi u evropskoj košarci nego u NBA ligi.

Maledon je još uvek mlad igrač, i trenutno ima ponudu Šarlota za još jedan dvosmerni ugovor, koju nije prihvatio. Ima samo 22 godine, i pitanje je da li bi mogao da ponese ulogu prvog plejmejkera jedne evroligaške ekipe sa velikim ambicijama kao što je Partizan. Ipak, njegov talenat je zaista veliki, a mogućnosti za igrački razvitak brojne, i nema sumnje da bi, ukoliko do saradnje dođe, trener Obradović dobio “nebrušenog dijamanta”, poput Madara. Znamo koliko je Madar napredovao uz popularnog Žoca, i ne postoji razlog da u teoriji, i Maledon ne napravi sličan iskorak.

Edmond Samner (27), 196cm

Navijače Partizana mnogo je zaboleo odlazak Dantea Egzuma u Dalas. Ne samo da je Partizan izgubio startnog plejmejkera, već je ostao i bez veoma retkog profila igrača na toj poziciji, za kog zamena što se tiče karakteristika gotovo da ne postoji. Ipak, Edmond Samner je verovatno najpribližnija zamena za Eksuma kada govorimo o tipu i stilu igre.

foto: NBA

Samner je pohađao univerzitet Ksevijer, posle čega biva draftovan od strane Indijane Pejsersa. Mučio se dosta tokom četiri godine karijere u Inidijani i to ne samo zbog nedostatka prostora i minutaže što je najčešći slučaj, već i zbog toga što je pomeran na poziciju beka ili krila, koja mu nije prirodna, usled velikog broja plejmejkera u rosteru tima iz Indijanapolisa.

Povremeni izleti u G ligu, sa ekipom Fort Vejn Med Entsa (filijala Indijane), pomogli su mu da održi formu koliko-toliko, a da mu je mesto u NBA ligi potvrdio je u sezoni 2018/2019, kada je za Med Entse u G ligi prosečno beležio čak 22 poena u proseku, uz vrlo dobre procente šuta.

Pravu šansu u Indijani dobio je tek u sezoni 2020/2021, gde je na 52 utakmice za 16 minuta prosečno beležio 7.7 poena, 1.8 skok i 0.9 asistencija prosečno, uz šut iz igre 52.3% i šut za tri od čak 39.8% (manji uzorak, jer ih nije šutirao prečesto).

Slične brojke imao je i u Bruklin Netsima prošle sezone, gde se pri kraju iste profilisao kao sasvim solidna i jeftina opcija za organizaciju igre tima iz Njujorka po odlasku Kajrija Irvinga u Dalas. Zato i čudi odluka Bruklina da ga sredinom jula otpusti.

Samnera odlikuju izuzetna građa i fizičke predispozicije za poziciju plejmejkera, koja mu je primarna. Brz prvi korak, duguljasto telo i sjajan raspon ruku mu omogućavaju da na obruču završava raznim načinima, od zakucavanja do polaganja iz različitih pozicija. Samim tim, jasno je da se radi o igraču koji se, baš kao i Eksum, najbolje snalazi u prodor igri jedan na jedan.

Za razliku od Australijanca, Samnerov šut je trenutno nešto bolji, što visoki procenti iz poslednje dve godine u NBA ligi, u kojima je i imao najviše prostora, i potvrđuju. Ipak, kao organizator i distributer, Samner nije na visokom nivou, i u tom pogledu razigravanja moraće mnogo da radi ukoliko se odluči za Evropu.

Sve u svemu, jako zanimljiva opcija za crno-bele. Samner gaji vrlo sličan stil igre kao Eksum, i čini se da bi bio izuzetno nezgodan za čuvanje evropskim plejmejkerima koji mu atletski većinom nisu ni blizu.

Rezime

Pored navedenih opcija, tu su i neke manje atraktivne poput Pi Džej Doužera, Rajana Arčidijakana i i Meka Meklanga. Tu je i nekoliko NBA veterana koji su u ozbiljnim godinama i koji verovatno razmišljaju o kraju karijere, poput Džordža Hila, Di Džej Ogustina i Iša Smita, koji vrlo verovatno nemaju u planu odlazak u Evropu.

Ipak, gore navedene opcije deluje da su u fokusu svih evroligaških timova, i nema sumnje da se radi o kvalitetnim igračima, koji su sposobni da donesu instant kvalitet Partizanu u slučaju da se odluče da nastave karijere u Evropi. Za neke je to malo verovatno, za neke je nešto realnije, te nam ostaje da vidimo koga će Partizan uspeti da privoli da pojača tim.

Pozicija 5

Frenk Kaminski (30), 213cm

Zameniti Matijasa Lesora neće biti ni malo lako, obzirom da je iza Francuza sezona života u kojoj je sasvim zasluženo izabran u prvu petorku Evrolige, i završio drugi u MVP izboru iza Saše Vezenkova, kada se gleda indeks korisnosti. Ime koje se najčešće u košarkaškim krugovima i medijima dovodi u vezu sa Partizanom jeste centar srpskih korena, Frenk Kaminski.

foto: NBA

Pomalo je čudno da se kao zamena za Lesora pominje upravo Kaminski, ne nužno zbog kvaliteta već zbog toga što su stilovi igre dvojice igrača totalno drugačiji. Lesor je neko ko se odlično snalazi u pik en rol igri, što u rol otvaranjima, što u kratkim otvaranjima, a sjajan je i u ofazivnom skoku i igri leđima. Kaminski je pak streč petica, sa dobrim šutem za tri poena i solidnom kontrolom lopte koja mu pomaže u prodor igri,.

Međutim, svi znamo da je trener Obradović itekako sposoban da se prilagodi i da menja svoje koncepcije tokom godina, i da konstanto izmišlja nove, inovativne koncepte kojima oplemenjuje igru svog tima. Sa tim u vezi, bilo bi vrlo zanimljivo videti centra kao što je Kaminski u Obradovićevom sistemu drajv end kik košarke.

Kaminski je koledž karijeru proveo na univerzitetu Viskonsin, sa kojim je odigrao sezonu za pamćenje u svojoj završnoj godini. Te 2015. godine Viskonsin je prvo na opšte iznenađenje ljubitelja koledž košarke u Americi na putu do fajnal fora NCAA lige imao impresivnih 36 pobeda i samo 3 poraza. Kaminski je bio centralna figura tog tima, beleživši prosečno 18.8 poena i 8.2 skoka, uz procenat šuta za 3 od čak 41.6 %!

Ostaje žal što igračkim kvalitetom (izuzev Kaminskog) skroman sastav Viskonsina nije uspeo okititi šampionskim peharom NCAA lige. Nakon što su na fajnal foru eliminsali jedan od najjačih timova Kentaki Vajldketsa, predvođen Devinom Bukerom i Karl-Entoni Taunsom, u finalu su poklekli od ekipe Djuka u tesnoj završnici. Sezona iz snova za Kaminskog rezultirala je u brojnim nagradama i priznanjima u okviru koledž košarke, među kojima je najznačajnija i najzvučnije za najboljeg nacionalnog koledž igrača za 2015. godinu.

Dobre igre na koledžu omogućile su mu visoku draft poziciju, gde je biran sa visokog 9. og mesta od strane Šarlot Hornetsa. Očekivanja su bila velika, možda i prevelika u odnosu na realnost, a Frenk ih po svemu sudeći nije ispunio. Posle solidnih sezona 2016/2017 i 2017/2018, gde je u proseku beležio dvocifreni učinak (nešto više od 11 poena prosečno), sledi odstranjivanje iz rotacije od stranje trenera Džejmsa Borega usled neuklapanje u njegovu defanzivnu filozofiju.

Kaminski se potom seli u Finiks, gde polako kreću i povrede koje su ga sputale da u Arizoni ostavi većeg traga, i na kraju i otkaza. Potom su usledile kraće epizode u Atlanti i Hjustonu, gde nije dobio više prostora, pa sada sa razlogom razmišlja o sledećim izazovima u njegovoj karijeri.

Striktno napadački govoreći, radi se o verovatno najboljoj opciji na poziciji 5 među svim dostupnim centrima iz NBA lige. Kaminski je dokazan strelac na NBA nivou, sa mnoštvo partija sa 20+ poena, i unikantnim veštinama koje se ne viđaju često u Evropi. Streč petice sve su ređe, a još su ređe one sa takvim sajzom kao što ga ima Kaminski.

Pored šuta za tri, Kaminski poseduje jako dobar košarkaški IQ. Zna gde da se postavi i zna kojim fintama može potencijalno da nadmudri fizički jače igrače od sebe, a i sjajno prati igru iz drugog plana nudeći se na ziceru i zakucavanju iz utrčavanja. Poseduje i izvrsan osećaj za flouter, pogačicu i puš šut, što ga čini opasnim i zoni na 3-4 metra oko obruča.

Tehnika driblinga je takođe solidna, ne gubi loptu kada je spusti u dribling, i sposoban je da istim dođe do obruča bez poteškoća. Pik en rol najčešće igra tako što se otvara na pik en pop, gde čeka pas od bol hendlera i preti šutem za 3.

U odbrani Kaminski nije na tom nivou kao u ofanzivi. Nešto je sporiji, što mu pravi dosta problema u pik en rol igri i klouz-aut situacijama. Fizički, iako 213 cm, nije najjači igrač zbog svog nešto tanjeg frejma, pa je na NBA nivou predstavljao lak plen nešto fizički jačim igračima. Ipak, na evropskom nivou ti nedostaci ne bi bili toliko izraženi, obzirom na nivo fizikalnosti i alteticizma centara širom lige.

Da napomenemo da bi Kaminski, ako bi pojačao Partizan, vrlo verovatno mogao dobiti srpski pasoš zbog njegovih srpskih korena, što bi značilo i igrača više za Partizan u domaćem prvenstvu, kao i Kupu Radivoja Koraća. Ostaje nam da vidimo da li je Kaminski prvi izbor struke, i za koju poziciju, obzirom da može u nekim varijantama da pokrije i poziciju 4.

Nimijas Kueta (24), 213cm

Kueta je još jedno ime koje se spominje u medijima kao Partizanov centar, iako nije potpuno jasno kakav je njegov status trenutno u NBA ligi. Njegova matična ekipa, Sakramento Kingsi, ponudili su mu još jedan dvosmerni ugovor, treći zaredom, ali je nejasno da li je Kueta isti prihvatio i potpisao.

foto: Printscreen

Kueta je prvi Portugalac u istoriji NBA lige. Karijeru je počeo u redovima Benfike kao tinejdžer, da bi se potom otisnuo u Ameirku, na koledž Juta Stejt. Sjajan je bio nastupajuči za Jutu Stejt, beleživši tokom svake od 3 sezone provedene u timu dvocifren učinak. Posebno je dobar bio u svojoj poslednjoj godini pre drafta, gde je beležio dabl-dabl prosečno- 15 poena i 10 skokova u proseku.

Draftovan je u drugoj rundi od strane Sakramento Kingsa, ali je mahom karijeru proveo u G ligi nastupajući za filijalu Sakramenta, Stokton Kingse. Posebno se istakao u minuloj sezoni iza nas, gde je završio drugi u glasanju za MVPa G lige, a beležio je 17.7 poena i 8.6 skokova, uz dve blokade po utakmici.

Kueta se odlikuje izuzetnim fizičkim predispozicijama. Radi se o vrlo stamenom centru, sa dugim rukama i čvrstim telom, koji bi fizikalijama bio među najboljim centrima u Evropi, ukoliko bi se odlučio da tu nastavi karijeru. Fizičku snagu i atleticiziam koristi u napadu, gde strpljivo zidanjem gradi prostor pre nego što se odluči na šut iz poluhoroga ili na zakucavanje. Dobro koristi i drop step, i naskok prilikom igre na postu, i ne napada striktno sredinu niti se oslanja uvek na desnu ruku.

Nedavno je u arsenal dodao i šut sa poludistance, kojeg istini za volju nije previše upotrebljavao, ali tek toliko da pokaže da u teoriji ima potencijala da doda i taj segment u svoju igru. U pik en rol igri učestvuje kao roler, i sposoban je da uhvati većinu pasova zbog svojih gabarita i atletskih sposobnosti. Zauzima dobre pozicije nakon rolanja, odakle zakucava loptu u najčešćem broju slučajeva.

U odbrani nije najbrži, logično, usled visine i konstitucije. Ipak, svojim dugim rukama uspeva da anulira prednost koju bi protivnički igrač napravio, te bi ga stigao rampom. Zna da uđe u problem sa ličnim greškama, i na tom tajmingu postoji prostor za napredak.

Sve u svemu, jako zanimljiva opcija za Partizan. Kueta je još uvek mlad, a čini se da bi bio pun pogodak na postojeći roster Partizan. Ukoliko bi se potpisao ugovor sa njim na više godina, Partizan bi dobio centra na duži vremenski period, koji bi pravio pravi dar-mar u reketu protivnika tokom godina.

Mfiondu Kabengele (26), 208cm

Ispod radara, Mfiondu Kabengele stilom igre možda i najviše podseća na bivšeg centra Partizana, Matijasa Lesora. Brz rad nogu, fajterski duh nalik na Lesora i unutrašnja igra neke su od glavnih karakteristika mladog kanadskog centra poreklom iz Konga. Interesantno je napomenuti da je Kabengele u srodstvu sa legendarnim Dikembeom Mutombom, pa stoga ako je i 30 % povukao na svog ujaka Mutomba, Partizan nema šta da brine.

foto: NBA

Kabengele je karijeru počeo na univezitetu Florida Stejt (isti koledž kao Balša Koprivica) gde je nastupao 2 godine. Dobra druga godina, gde je beležio 13.2 poena i 5.9 skokova prosečno, uz čak 37 % šuta za 3, u jakoj konkurenciji u okviru standardno kompetitivne ACC konferencije, preporučila ga je za NBA draft. Tu biva izabran u prvoj rundi sa 27. mesta od strane Bruklina, koji ga odmah šalje u Los Anđeles Kliperse.

U Klipersima provodi 2 godine, od 2019. do 2021. godine, ali u NBA ligi beleži tek 32 nastupa u tom periodu. Standardan je bio u G ligi u ekipi Ontario Klipersa, gde je bio apsolutno dominantan sa 18.7 poena i 9.3 skokova, uz 2 blokade po utakmici.

Potom slede selidbe u Klivlend i Boston, gde je ponovo pretežno igrao u G ligi sa kraćim izletima u NBA sastave pomenutih ekipa po potrebi. U godini za nama, Kabengele beleži dabl-dabl učinak, sa istim brojem poena kao i u filijali Klipersa, uz 10.3 skokova, i uz Kuetu bio sasvim sigurno među najboljim centrima G lige.

Košarkaški gledano, Kabengelea odlikuje fizička snaga i čvrstina na elitnom nivou. Aktivan je u ofanzivnom i defanzivnom skoku, i nedostatak centimetara u odnosu na više centre nadomešćuje energijom i borbenošću. Ofanzivna igra zasniva mu se na pik en rol igri i unutrašnjoj post igri, gde poseduje zavidan arsenal pokreta kojima pravi prostor za šut ka košu. Iz pika se otvara jako brzo, a sposoban je i da radi kratka otvaranja, nešto što smo gledali od Lesora prošle sezone. Prisutan je i šut sa poludistance i distance, iako ne u istoj učestalosti kao u koledž danima.

Defanzivno, ono gde bi Kabengele najviše pomogao Partizanu jeste svič odbrana, gde se snalazi zaista dobro. Brze noge mu omogućavaju da bez problema odigra 1 na 1 sa protivničkim bekovima, i da ih neretko dočeka na rampu na tabli.

Rezime

Nisu ovo jedina 3 imena koja su dostupna iz NBA lige, već koncepcijski najzanimljivija. Treba pomenuti i rim ranere i protektore poput Tonija Bredlija, Mozesa Brauna i Bizmaka Bijomba, veterane Serža Ibaku, Demarkusa Kazinsa, Tadža Gibsona, Tristana Tompsona i Gorgija Dijenga, kao i nešto “lakše” centre poput Mejersa Lenarda, Devajna Dedmona, Mamadija Dijakitea i Noe Vonlea.

Ipak, ovi igrači iz raznih razloga ne deluju kao kandidati da pojačaju Partizan, što zbog godina, kvaliteta ili u slučaju nekih, upitnog karaktera i ličnosti. Ostaje nam da vidimo za kakav koncept će se struka u Partizanu opredeliti za sezonu u kojoj su dva puta od strane predsednika Ostoje Mijailovića najavljene najveće moguće ambicije, koje uključuju i napad na fajnal for Evrolige

Osvrt na učinjeno

Čudan prelazni rok je uradio Partizan. I dok je na papiru dosta toga urađeno, u vidu produžetka saradnje sa nosiocima i čuvanja grupe koja je osvojila titulu u ABA ligi i domogla se top 8 faze Evrolige na okupu, deluje da je posao nije ni izbliza gotov. Produžeci saradnje sa navedenim igračima obezbeđuju kontinuitet koji je za uspeh u košarci neophodan, ali je pod imperativom da se ta baza ekipe nadogradi dobrim pojačanjima na gorućim pozicijama 1 i 5, uz dodatak adekvatne izmene Zeku Ledeju na poziciji 4.

Vreme curi, pripreme uskoro počinju, a u Partizanu je i dalje mirno. Videćemo još koliko dugo…

3 thoughts on “Partizanovo “zatišje pred buru”- ko su potencijalna NBA pojačanja?

  1. Neće da igraju za Partizan. Raspitaju se kod drugih igrača i sve im je jasno. Zašto Zvezda nema ovakve kadrovske probleme? Pa onda trči Savić da cinkari kako nekome nije isplaćena plata ili šta već da ne možemo da registrujemo NBA igrača. Bruka Srbije KK Partizan!

    1. To ti Covic rekao? Gebelsi vaša glavna odlika pored lazi je da je dobro i posteno samo onda kad je vama dobro i jedina istina je ona koja prija vašim ušima……roman može da se napiše o vama, tj sta ste vi sve samo ne redan pomena košarkaški klub na evro okvirima….ucenjuje, bahatite se, a bliži se momenat kada ćete nakon ovog zla osetiti kako to izgleda na svojoj koži….vrati se, uvek se vrati…karma je cudo…sekto crvena,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *